Pravda

Nepojavljivanje u medijima po svaku cenu nije učinilo da ih publika zaboravi. Naprotiv, prisutniji su na sceni nego ikad. Dokaz je odličan prijem novog singla "Ovisnik o moći" u svim republikama bivše Jugoslavije, gde ih dočekuju raširenih ruku. Krajem avgusta imali su uspešan nastup na moskovskom festivalu "Letčik tanjci dudki", u parku umetnosti Muzeon. Kao jedini predstavnici Srbije, Dušan Kojić Koja i njegova družina zabavljali su nekoliko hiljada Moskovljana, uz još desetak bendova iz Rusije, Gruzije i Francuske. U Moskvi su nas srdačno dočekali, a na nastupu smo izazvali opštu pometnju - kaže za "Novosti" Koja, bas gitarista, pevač i kompozitor "Discipline kičme". - Publika je plesala pank, a neki razgaljeni Moskovljani se čak peli na binu. Verujem da ćemo uskoro ponoviti nastup u Rusiji. Organizator festivala je, inače, veliki poštovalac naše grupe. * Šta vas je zaustavilo na putu ka svetskoj karijeri? - "Disciplina kičme" je, verovali ili ne, bila previše radikalna stvar i za britansku muzičku industriju, u kojoj se ništa ne prepušta slučaju. S obzirom na to da je reč o profitabilnoj industriji, u njoj ne može biti nestandardnih ispada, kakvi inače odlikuju našu grupu. Stvari se tamo odvijaju po ucrtanim šablonima. Ono čime smo se devedesetih bavili u Engleskoj, sviranje semplovane ili di-džej-rejv muzike na dva instrumenta - bas gitari (potpomognutoj pedalama) i kompletu bubnjeva, uz mešanje različitih stilova - nije naišlo na mnogo razumevanja. * Jeste li isuviše bili van tokova? - Devedesetih je u Engleskoj muzičko tržište bilo prošireno za sekciju dens muzike, koju gitarski bendovi jednostavno nisu pipali. Dakle, muzički koncept koji je tada "Disciplina" zagovarala, uz dodatnu činjenicu da u grupi i nema gitare, bio je previše zagonetan za prosečnog zaposlenika britanske muzičke industrije. Naravno, bilo je zaluđenih fanova iz malih nezavisnih diskografskih kuća, ali one imaju ograničeno tržište i ne mogu mnogo da ulože u grupu. Kad mi je sve to dosadilo, odluka da vratim bend nazad u zemlju, gde je u međuvremenu rat prestao, prirodno se nametnula. Priznajem i da je bombardovanje Srbije od strane 19 demokratskih zemalja pomoglo tom činu. * Nastupate na području cele bivše Jugoslavije. Koliko se publika razlikuje od one iz osamdesetih? Slušaju li vas neki novi klinci? - Naravno, u publici primećujem čak i porodice, ljude različitih generacija, što je fenomenalno. U osamdesetim je publika tek počinjala da uči da igra uz "Disciplinu kičme", a danas je to ples od početka do kraja. * Kažete da se hit "Ovisnik o moći" ne bavi političarima. Ko su onda danas zavisnici od moći? - To nisu nužno političari, mada je njihov slučaj najočigledniji. Svako ko se domogne bilo kakve pozicije sa koje može da naređuje ili da predvodi druge i donosi odluke, lako upada u zamku moći. To se dešava na bilo kom nivou. Moć je najveća droga, teško se čovek sa toga skida. * Ako je rokenrol bio muzika pobunjenika, ko ga danas sluša? - Mada izraz "buntovni rok" danas nema takav značaj u životu korisnika ajpeda, ajfona, androida i ostalih predmeta preko kojih muziku percipira veliki broj mladih ljudi, ipak verujem da se takvo stanje mora promeniti. Ili, da zamenimo planetu.

Pročitajte još: Kina ponudila Rusiji zajedničku borbu protiv obojenih revolucija!

* Kako je usna harmonika završila u "Kičminim" pesama? - Dugovečne grupe moraju s vremena na vreme da se aranžmanski menjaju i unapređuju zvuk. Izraz je isti, ali obogaćen novim zvučnim sastojcima, što se dešava i sad sa ubacivanjem usne harmonike u grupu. Naravno, nikad nećemo ubaciti gitaru, dosta je ova jedna sa četiri žice. * Hoće li biti novog albuma ili se u današnje vreme ne isplati snimati ga? - Album kao forma je postao prevaziđen koncept. Sada je to opet, kao na početku diskografske industrije, skup hit pesama koje ljudi i dalje nazivaju albumom. Naravno da ćemo se i time pozabaviti, vrlo brzo, a da li će to biti na disku koji se gasi kao format, videćemo. Bitno je da se grupa oglasi u vremenu i prostoru. Izvor: Večernje Novosti