Правда

Непојављивање у медијима по сваку цену није учинило да их публика заборави. Напротив, присутнији су на сцени него икад. Доказ је одличан пријем новог сингла "Овисник о моћи" у свим републикама бивше Југославије, где их дочекују раширених руку. Крајем августа имали су успешан наступ на московском фестивалу "Летчик тањци дудки", у парку уметности Музеон. Као једини представници Србије, Душан Којић Која и његова дружина забављали су неколико хиљада Московљана, уз још десетак бендова из Русије, Грузије и Француске. У Москви су нас срдачно дочекали, а на наступу смо изазвали општу пометњу - каже за "Новости" Која, бас гитариста, певач и композитор "Дисциплине кичме". - Публика је плесала панк, а неки разгаљени Московљани се чак пели на бину. Верујем да ћемо ускоро поновити наступ у Русији. Организатор фестивала је, иначе, велики поштовалац наше групе. * Шта вас је зауставило на путу ка светској каријери? - "Дисциплина кичме" је, веровали или не, била превише радикална ствар и за британску музичку индустрију, у којој се ништа не препушта случају. С обзиром на то да је реч о профитабилној индустрији, у њој не може бити нестандардних испада, какви иначе одликују нашу групу. Ствари се тамо одвијају по уцртаним шаблонима. Оно чиме смо се деведесетих бавили у Енглеској, свирање семпловане или ди-џеј-рејв музике на два инструмента - бас гитари (потпомогнутој педалама) и комплету бубњева, уз мешање различитих стилова - није наишло на много разумевања. * Јесте ли исувише били ван токова? - Деведесетих је у Енглеској музичко тржиште било проширено за секцију денс музике, коју гитарски бендови једноставно нису пипали. Дакле, музички концепт који је тада "Дисциплина" заговарала, уз додатну чињеницу да у групи и нема гитаре, био је превише загонетан за просечног запосленика британске музичке индустрије. Наравно, било је залуђених фанова из малих независних дискографских кућа, али оне имају ограничено тржиште и не могу много да уложе у групу. Кад ми је све то досадило, одлука да вратим бенд назад у земљу, где је у међувремену рат престао, природно се наметнула. Признајем и да је бомбардовање Србије од стране 19 демократских земаља помогло том чину. * Наступате на подручју целе бивше Југославије. Колико се публика разликује од оне из осамдесетих? Слушају ли вас неки нови клинци? - Наравно, у публици примећујем чак и породице, људе различитих генерација, што је феноменално. У осамдесетим је публика тек почињала да учи да игра уз "Дисциплину кичме", а данас је то плес од почетка до краја. * Кажете да се хит "Овисник о моћи" не бави политичарима. Ко су онда данас зависници од моћи? - То нису нужно политичари, мада је њихов случај најочигледнији. Свако ко се домогне било какве позиције са које може да наређује или да предводи друге и доноси одлуке, лако упада у замку моћи. То се дешава на било ком нивоу. Моћ је највећа дрога, тешко се човек са тога скида. * Ако је рокенрол био музика побуњеника, ко га данас слуша? - Мада израз "бунтовни рок" данас нема такав значај у животу корисника ајпеда, ајфона, андроида и осталих предмета преко којих музику перципира велики број младих људи, ипак верујем да се такво стање мора променити. Или, да заменимо планету.

Прочитајте још: Кина понудила Русији заједничку борбу против обојених револуција!

* Како је усна хармоника завршила у "Кичминим" песама? - Дуговечне групе морају с времена на време да се аранжмански мењају и унапређују звук. Израз је исти, али обогаћен новим звучним састојцима, што се дешава и сад са убацивањем усне хармонике у групу. Наравно, никад нећемо убацити гитару, доста је ова једна са четири жице. * Хоће ли бити новог албума или се у данашње време не исплати снимати га? - Албум као форма је постао превазиђен концепт. Сада је то опет, као на почетку дискографске индустрије, скуп хит песама које људи и даље називају албумом. Наравно да ћемо се и тиме позабавити, врло брзо, а да ли ће то бити на диску који се гаси као формат, видећемо. Битно је да се група огласи у времену и простору. Извор: Вечерње Новости