Управо тако то формулише Ростислав Ишченко, и то без задршке, без ублажавања, готово хладно, као да констатује нешто што је већ постало правило, а не изузетак.
У разговору за радио Спутник, Ростислав Ишченко иде корак даље и разбија сваку илузију о “привременим решењима”. Његова формулација је директна: ако се Украјина уклони – удара неће бити.
Ако Украјина постоји – удара ће бити. Нема, како он каже, средине, нема “идеалног сценарија” који би то зауставио. Ишченко то не представља као политичку жељу, већ као механику самог сукоба.
И ту долази оно што Ростислав Ишченко посебно наглашава – питање противваздушне одбране и њене стварне ефикасности. Често се, каже он, ствара утисак да постоје системи који могу затворити небо.
Међутим, пракса показује другачије. Ростислав Ишченко подсећа на искуство са Блиског истока, где је Вашингтон веровао да је изградио готово непробојну заштиту: Израел на својој територији, америчке снаге изнад својих база. Деловало је као затворен систем.
Али, како Ростислав Ишченко примећује, чак је и Иран са ракетама које нису међу најнапреднијима показао да таква заштита има границе. Није питање да ли ће нешто проћи – већ колико ће тога проћи. И управо ту, каже Ростислав Ишченко, почиње реална слика савременог ратовања.
Јер данас се, како он објашњава, не ослања све на скупе и комплексне системе. Напротив. У игру улазе беспилотне летелице – дронови који се могу производити у великим количинама и који су релативно јефтини. Ростислав Ишченко наглашава да се такви системи лансирају масовно, у таласима, и да управо та бројност прави проблем противваздушној одбрани.
Системи попут С-300, који су развијани за пресретање авиона и ракета, у таквим условима раде теже. Не зато што не могу да оборе циљеве, већ зато што нису пројектовани за такав тип претње у толиком обиму.
Уз то, како Ростислав Ишченко истиче, њихова употреба против дронова је изузетно скупа. Другим речима, одбрана постаје скупља од напада.
И онда долази оно кључно: ниједан систем није непробојан. Ростислав Ишченко то понавља као основно правило – свака одбрана може бити преоптерећена.
Када се пошаље довољно циљева, макар мали број њих ће проћи и погодити мету. Није питање савршенства технологије, већ односа снага и ресурса.
Зато Ростислав Ишченко враћа причу на почетак и понавља своју основну тезу: док постоји Украјина, постојаће и удари по Русији. Ако постоји капацитет за лансирање и ако постоји муниција, део тих удара ће увек стићи до циља. То је, како он сугерише, логика која не зависи од жеља, већ од саме структуре сукоба.
У том оквиру, цела прича о заштити постаје релативна. Није реч о томе да ли се може направити савршена одбрана – већ да ли је могуће зауставити извор напада.
И управо ту Ростислав Ишченко оставља простор за размишљање, јер ако је његова логика тачна, онда питање више није технолошко, већ стратешко – и води много даље него што на први поглед изгледа.
Снимке инцидентата на СНС штанодовима у Инђији погледајте ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs
