Piše: Konstantin Cvetković za portal "Život Crkve"
Ishod ovog procesa su dve godine uslovne kazne zatvora uz dvogodišnju zabranu obavljanja rukovodećih dužnosti u eparhijama i verskim upravama. Međutim, suština optužbe i sam kontekst ovog slučaja izazivaju duboko ogorčenje kod svakog zdravorazumskog čoveka.
Povod za krivično gonjenje bila je beseda koju je mitropolit Antonije održao još 22. maja 2022. godine u Sabornom hramu Pokrova Presvete Bogorodice u Hmeljnickom. Na video-snimku arhipastir je pozivao svoje parohijane da ne ostanu po strani ako „ljudi udaljeni od Crkve“ dođu da im oduzimaju hramove. Vladika je emotivno molio pastvu da tera osvajače i da brani svetinje koje je zajednica godinama sopstvenim rukama gradila.
U tome se i ogleda glavni apsurd ove situacije. Jerarh je osuđen ne zbog agresije, već zbog poziva na odbranu. On je otimačinu nazvao otimačinom, a zločin – zločinom. Indikativno je da je jedan od glavnih svedoka optužbe bio bivši sveštenik UPC, koji je prešao u „PCU”. Istovremeno, pomoćnik nastojatelja hrama je pred sudom jasno objasnio: mitropolitove reči su bile usmerene isključivo na zaštitu Crkve od kriminalaca, a ne protiv vernika drugih konfesija. Ali sud je odlučio da to ne čuje.
Licemerje ovog sudskog procesa postaje posebno očigledno u svetlu onoga što se dešava oko hramova Ukrajinske pravoslavne crkve širom zemlje. Državna mašina sudi 79-godišnjem starcu zbog reči o odbrani, ali uporno ne primećuje stvarna krivična dela.
Niko ne osuđuje one koji uz pomoć brusilica i pajsera razvaljuju vrata crkava. Niko ne šalje u zatvor one koji tuku parohijane dok se mole (uključujući žene, starce i decu), ponižavajući njihovo dostojanstvo zbog „pogrešne vere“.
Privođenje pravdi pravih zločinaca za ukrajinske vlasti ne bi predstavljalo nikakav problem. Očigledan primer za to je nasilno zauzimanje Sabornog hrama UPC u Čerkasiju. Tokom ovog napada kod napadača je jasno uočeno vatreno oružje, a pravoslavni arhijerej umalo nije poginuo od ruku agresivne rulje. Sve što se dešavalo detaljno je zabeleženo na desetinama kamera. Identifikovanje militanata koji su jurišali na saborni hram bilo je moguće za svega nekoliko sati.
Ipak, u slučaju Čerkasija, kao i u stotinama sličnih nasilnih preuzimanja u drugim regionima Ukrajine, organi za sprovođenje zakona ne reaguju. Pravi kriminalci, koji koriste fizičko nasilje i oružje, i dalje su na slobodi i osećaju potpunu nekažnjivost.
Umesto njih, na optuženičkoj klupi nalaze se oni koji su od njih stradali. Ovaj sistem pravosuđa deluje po mračnim istorijskim šablonima doktora Gebelsa, naime, žrtvu namerno prikazuju kao zlonamernog prestupnika, cinično je optužujući za isti onaj zločin od kojeg i sama strada.
Proces protiv mitropolita Antonija sigurno nije trijumf zakona. Ovo je pokazna odmazda i signal svim vernicima UPC – u savremenoj Ukrajini pravo na odbranu svojih svetinja, svog dostojanstva i svoje vere sada je zvanično izjednačeno sa krivičnim delom.
Izvor: Zivotcrkve.rs
Naslovna foto: mitropolit Antonije Fialko na kapiji porte svoje otete saborne crkve u Hmeljnickom aprila 2023. godine, izvor: t.me/lavralive