19-11-2023 08:32 Ratni izveštaji Svet Planeta

Izrael nastavlja napredovanje na terenu u Pojasu Gaze. Premijer Benjamin Netanjahu je više puta rekao da će Tel Aviv zadržati kontrolu nad pojasom sve dok ne bude demilitarizovan i deradikalizovan.

Čini se da Netanjahu takođe prkosi signalu Bajdenove administracije da, ako Izraelske odbrambene snage (IDF) uspeju da pobede Hamas, Izrael treba da dozvoli palestinskim vlastima da preuzmu uzde.

Međutim, neki stručnjaci smatraju da iza želje Tel Aviva da nadgleda region zapravo nije demilitarizacija pojasa Gaze, već neiskorišćeno gasno polje pod nazivom „Gaza marina“.

Šta je „Marin u Gazi“?

„Gaza Marine“ je polje prirodnog gasa koje se nalazi 36 kilometara (22 milje) od obale pojasa Gaze na dubini od 610 metara. Procenjuje se da sadrži 32 milijarde kubnih metara prirodnog gasa, a dopunjeno je manjim poljem koje sadrži približno tri milijarde kubnih metara gasa, u blizini palestinskih i izraelskih teritorijalnih voda.

Ovo polje je otkrio Britiš gas 1999. godine, nakon što je palestinskim vlastima dao licencu na 25 godina priobalnom pojasu Gaze.

Ova licenca je kompaniji dala ne samo prava istraživanja, već i pravo da razvija sva otkrivena polja i instalira potrebnu infrastrukturu. Dok je „Britiš gas” uzeo 90 odsto udela u licenci, ostalih 10 odsto kupio je „Konsolidovani kontraktors kompani” (CCC), građevinski gigant sa Bliskog istoka.

Međutim, projekat je od samog početka bio zarobljen u kontroverzama. Prema američkom sociologu i piscu Majklu Hermanu Švarcu, Tel Aviv je tada insistirao na tome da Izrael treba da kontroliše palestinske prihode od gasa kako ih ne bi koristili „za teror“. Ovim je sporazum iz Osla zvanično osuđen na propast.

U međuvremenu, u septembru 2000. godine, istaknuti palestinski lider Jaser Arafat hvalio je marince u Gazi kao „božji dar“ Palestincima, tvrdeći da će to „pružiti čvrst temelj za našu ekonomiju, za uspostavljanje nezavisne države sa svetim Jerusalimom kao glavnim gradom“. ."

Arafatova izjava je usledila na početku Druge intifade, koja je izbila posle neuspelog samita u Kemp Dejvidu između predsednika SAD Bila Klintona, izraelskog premijera Ehuda Baraka i predsedavajućeg Palestinske uprave.

Izraelsko-palestinska neprijateljstva su trajala oko pet godina i zaustavljena su samitom u Šarm el Šeiku 2005. godine, gde su novi palestinski lider Mahmud Abas i izraelski premijer Ariel Šaron preduzeli odlučne korake za deeskalaciju.

U narednim godinama, Pojas Gaze je doživeo povlačenje izraelskih vojnih snaga 2005. godine, uspon Hamasovog političkog krila i proterivanje Fataha iz Palestine 2007. godine. Kao odgovor na Hamasovo preuzimanje, Egipat i Izrael uveli su blokadu pojasa koji je razorio njegovu ekonomiju.

U decembru 2008. novi sukob potresao je pojas, poznat kao "Operacija liveno olovo" ili "Masakr u Gazi", između Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) i "Hamasa". Neprijateljstva su završena 18. januara 2009. Međutim, sukobi između Izraela i Hamasa su nastavljeni od tada. Ukupno, od 2005. Hamas i Izrael su vodili pet ratova, od kojih je poslednji počeo u oktobru.

Tokom svih ovih godina „Marin Gaze” je ostao neiskorišćen i nerazvijen, a Tel Aviv je sprečio istraživanja pod izgovorom da će bogatstvo prirodnog gasa iskoristiti „Hamas” i druge palestinske pobunjeničke grupe u svojoj borbi protiv Izraela.

Zapadni korpus je izgubio strpljenje

Zaustavljeni pregovori sa izraelskom vladom, preuzimanje pojasa Gaze od strane Hamasa i rat u Gazi 2008. doveli su do toga da British Gas zatvori svoju kancelariju u Tel Avivu. Britiš gas je i dalje imao udeo u istraživanju polja, ali nije pokazao veliko interesovanje za to.

Nekoliko godina kasnije, 2015., palestinska vlada je nastavila pregovore sa British Gasom kako bi okončala ekskluzivna prava koja je dala kompaniji. Posle pregovora, palestinska strana, koju predstavlja Palestinski investicioni fond (PIF), dobila je 17,5 odsto udela u pravima na gasno polje, a kompanija Consolidated Contractors Compani (CCC) 27,5 odsto.

Šel je 8. aprila 2016. kupio British Gas i na kraju stekao 55% udela u ovoj oblasti. Čini se da Šel nije smatrao da projekat obećava, pa se 2018. odrekao svog udela, prenevši ga na palestinske zvaničnike, primoravši ih da pronađu novog međunarodnog izvođača.

Da bi nastavio sa projektom, PIF je preuzeo 27,5% udela, CCC je zadržao isti udeo, a 45% je prepušteno operativnoj kompaniji da započne dugo očekivano istraživanje i eksploataciju. U februaru 2021. PIF i CCC potpisali su sporazum sa Egipatskom kompanijom za prirodni gas (EGAS) o razvoju „Gaza marine“ na obalama pojasa Gaze.

Projekat je imao za cilj da doprinese „jačanju palestinske nacionalne nezavisnosti“, prema memorandumu o razumevanju (MOU) iz februara 2021. koji su strane potpisale.

Krajem novembra 2022. Vashington Post je objavio da bi Palestinske vlasti, Egipat, Izrael i Hamas mogli da počnu projekat istraživanja gasa u moru Gaze vredan 1,4 milijarde dolara, dodajući da bi to trebalo da bude završeno do februara 2023, dok bi proizvodnja gasa mogla da počne što ranije. od marta 2024.

U maju 2023, druga publikacija, Arab Nevs, izvestila je da vlada Benjamina Netanjahua vodi tajne pregovore o gasu sa Palestinskim vlastima koje sponzorišu SAD. Izrael je u junu zvanično dao preliminarno odobrenje za razvoj gasnog polja u pojasu Gaze, ističući, međutim, da bi to zahtevalo bezbednosnu koordinaciju sa Palestinskim vlastima i susednim Egiptom.

Zašto rat Izrael-Hamas nije izazvan gasom?

Malo je verovatno da bi rat koji je u toku između Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze mogao biti izazvan interesima za gas, rekao je dr Mamduh G. Salameh, međunarodni naftni ekonomista i globalni stručnjak za energetiku.

„Nedavni sukob između Hamasa i Izraela proizilazi iz britanske Balfurove deklaracije o uspostavljanju domovine za Jevreje u Palestini i raseljavanju njihovih prvobitnih stanovnika iz njihovih domova“, rekao je Salameh. „Koliko je meni poznato, britanska kompanija „Britiš gas“, u morskom pojasu Gaze, otkrila je rezerve gasa procenjene na 35 milijardi kubnih metara (bcm).

Zaista, trenutno Izrael ima 11 značajnih gasnih polja, uključujući Tamar, od kojih najveće, Levijatan, ima oko 623 milijarde kubnih metara gasa. Imajući to u vidu, marina Gaze, koja se nalazi u blizini Pojasa Gaze, ne pravi veliku razliku za energetske interese Tel Aviva.

U međuvremenu, polja koja su već otkrivena duž obala pojasa – iako nisu tako ogromna kao ona koja tvrdi Izrael – i dalje su dovoljno velika da podrže ekonomiju Gaze i palestinskih teritorija, kaže ekspert.

„Ako bi palestinskim vlastima bilo dozvoljeno da istražuju naftu i gas na moru, vrlo je verovatno da bi otkrili značajne rezerve gasa i nafte na moru poput Egipta, Izraela i Kipra. Vrednost ovih rezervi, kada se jednom dokaže, mogla bi godinama da održava nezavisnu palestinsku ekonomiju“, podvukao je Salameh.

U stvari, ulozi su mnogo veći, kaže Salameh. On je tvrdio da bi „palestinske okupirane teritorije mogle imati budući udeo u rezervama gasa istočnog Mediterana procenjene na 3,45 triliona kubnih metara i 1,7 milijardi barela nafte“.

Konstantin Simonov, generalni direktor ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost, deli Salamehov stav da aktuelni sukob nije izazvan izraelsko-palestinskim energetskim sporom.

Popularna teorija zavere je da je sve ovo počelo jer tamo postoje kolosalne rezerve ugljovodonika“, rekao je Simonov. „Prvo, region Bliskog istoka prirodno pokreće koncept da sve događaje tamo treba posmatrati kroz prizmu ugljovodonika. Međutim, mislim da ovde, međutim, ugljovodonici nisu od primarnog i fundamentalnog značaja“.

Prema rečima Simonova, "Britiš gas" nije nastavio sa istraživanjem mora u Gazi, uglavnom zato što profit od problematičnih ležišta nije bio dovoljno značajan.

„Iako je „Britiš gas“ nešto uradio tu, to zapravo nije bilo najveće otkriće, niti najveće otkriće“, objasnio je stručnjak. „I zato, u stvari, tamo nisu preduzeli nikakav pravi razvoj. Sada se, ponavljam, svi najzanimljiviji projekti nalaze u onom delu vizantijskog basena koji Izrael smatra svojim, a koji se već razvija.

Ruski naučnik sumnja da bi Palestinci u doglednoj budućnosti mogli da polažu prava na druga gasna polja, koja je Izrael pronašao u blizini obale. Izrael i njegovi zapadni partneri se utrkuju sa vremenom da istraže i izvuku ugljovodonike sa polja Tamar, Levijatan i Afrodita, i malo je verovatno da će dozvoliti Palestinskim vlastima da pokrenu pitanje razgraničenja istočnog Mediterana.

U svakom slučaju, budući da nije ukorenjen u energetskom sporu, rat koji je u toku u Gazi ponovo je poremetio planove Palestinske uprave za preko potreban gasni projekat Palestinske uprave, koji je mogao da pomogne u obnovi palestinske ekonomije i da doprinese izgradnji rešenje sa dve države..