Piše: Finian Kaningem Ovonedeljni porast broja vojnih napada snaga kijevskog režima – iza kojeg stoji NATO – na pobunjeničke regione u istočnoj Ukrajini nije slučajnost. To je reakcija koalicionih snaga predvođenih SAD na događaje u Siriji u sklopu hibridnog rata protiv Rusije.
Izveštava se o stotinama prekršaja primirja sa strane Ukrajinskih oružanih snaga (UOS) u Donjecku i Lugansku. Tokom prethodnih par dana nekoliko gradova i sela našlo se pod intezivnom artiljerijskom, raketnom i minobacačkom vatrom, što predstavlja grubo kršenje Minskih sporazuma.
Taj dogovor – kojem su 2014. i 2015. posredovale Rusija, Nemačka i Francuska sa namerom da olakšaju političko rešenje krize – postignut je između prozapadnog kijevskog režima, koji je na vlast došao državnim udarom u februaru 2014. godine, i pobunjenih regiona Donjecka i Luganska, koji su odbili da priznaju legitimitet uzrupatora iz redova kijevske hunte.
Gađane su kuće, škole i kanalizacioni odvodi, dok su istovremeno ukrajinske snage i sa njima povezane neonacističke milicije približavale teško naoružanje linijama dodira. Sve ukazuje na to da se kijevski režim mobiliše za obnavljanje ofanzive na Donbas, region naseljen uglavnom etničkim Rusima, u čijem sastavu se nalaze Donjecka i Luganska narodna republika.
Milicije DNR I LNR su za sada uspešno odbacile ofanzivu, uz izveštaje o desetinama vojnih žrtava na strani kijevskog režima.
Tajming masovnih napada na Donbas dolazi u trenutku kada su Amerika i njeni NATO saveznici pretrpeli strateški udarac u Siriji, gde vode tajni rat sa ciljem smene tamošnjeg režima. Pošto je sirijska armija prošle nedelje oslobodila Alepo, podržana ruskim, iranskim i libanskim saveznicima, najavljuje se kraj gotovo šestogodišnjeg sirijskog konflikta.
Povlačenje džihadističkih militanata iz Alepa, uprkos prikrivenoj podršci SAD i NATO sila, uključujući Britaniju i Francusku, označilo je kraj projekta za smenu režima Bašara al Asada u Siriji. NATO članica Turska odigrala je ključnu ulogu u prljavom američkom ratu protiv Sirije, služeći kao cevovod za borce i oružje džihadističkim proksi militantima, koji nastoje da svrgnu Asada, dugogodišnjeg saveznike Rusije i Irana. Međutim, sada deluje kao da se Turska svrstala na stranu Rusije i Irana kako bi okončala rat u susednoj Siriji. Ove nedelje ministri odbrane i spoljnih poslova Rusije, Irana i Turske sastali su se u Moskvi kako bi objavili privrženost okončanju sirijskog konflikta. Prema pisanju NJujork tajmsa, „Rusija, Iran i Turska sastaju se zbog razgovora o Siriji, isključivši SAD“. Potom zajedljivo dodaje: „Ovo novo svrstavanje i odsustvo svih zapadnih sila za pregovaračkim stolom gotovo garantuju da će predsednik Bašar al Asad nastaviti da vlada Sirijom, nezavisno od ishoda pregovora“. Drugim rečima, ovo je „game over“ za Vašington i njegov kriminalni poduhvat podrivanja Sirije. Teško je prenaglasiti značaj propasti američkog imperijalnog inženjeringa na Bliskom istoku. Decenijama su američki vladari smatrali da imaju Bogom danu dozvolu za svrgavanje svakog vladara koji se ne uklapa u njihove geopolitičke interese. Sirija je bila jedna od zemalja na američkoj listi za odstrel, koja je došla na red u martu 2011, kada su SAD, NATO i njihovi regionani klijentski režimi izazvali pakao uz pomoć svojih terorističkih posrednika. Američke osvajačke ambicije u ovom naftom bogatom regionu doživele su neočekivan udarac kad je ruski presednik Vladimir Putin krajem 2015. naredio vojnu operaciju podrške sirijskoj državi, zajedno sa Iranom i libanskim pokretom otpora Hezbolahom. Uprkos masivnoj propagandnoj kampanji koju su organizovali zapadi mediji i vašingtonske marionete u UN, sirijska armija i njeni saveznici ostvarili su istorijsku pobedu preuzimanjem Alepa od NATO-džihadista. To nije tek gorak vojni poraz za Vašington već politički i moralni trijumf nad zapadnim lažima koje su širile velike medijske korporacije, prepune tvrdnji o zverstvima i zločinima protiv čovečnosti koje vrše sirijske i ruske snage. Te paušalne tvrdnje su sada, dok narod u Alepu otvoreno slavi oslobađanje od džihadista koji su u velikom delu grada gotovo četiri godine provodili nametnuti režim, raskrinkane kao otvorene izmišljotine. Deluje indikativno što je samo nekoliko dana nakon oslobađanja Alepa brutalno ubijen ruski ambasador u Ankari Andrej Karlov, koji je upucan u leđa dok je držao govor na kulturnoj manifestaciji. Ubistvo je očigledno bilo usmereno na podrivanje političkih pregovora Turske, Rusije i Irana. Ko ima koristi od takvog zverskog čina? Jasno je da su to NATO sile na čelu sa SAD. Ako vojno-obaveštajne službe NATO nisu direktno naredile ubistvo Karlova, u najmanju ruku možemo reći da su Vašington i zapadni saveznici sasvim sigurno stvorili klimu mržnje i demonizacije u kojoj je ruski diplomata postao „legitimna meta“. Dalji značajan razvoj događaja je obnovljena ofanziva kijevskog režima protiv etničkih Rusa na istoku Ukrajine. Ponavljam, ovaj provokativni potez dolazi samo nekoliko dana nakon spektakularne vojne pobede Rusije i njenih saveznika protiv džihadističkih proksija NATO- u Alepu, nakon koje se otvara šansa za pobedu u celoj Siriji. Nema nikakve sumnje da je reakcionarna hunta koje je preuzela vlast u Kijevu deo odavno usvojenog ofanzivnog pristupa NATO prema Rusiji. Pozivajući se na nedokazivi „strah“ od ruske agresije, NATO je sebi dao dozvolu da povećava broj trupa i raketa na ruskoj granici. Vašington i njegove evropske sluge su finansirale, naoružavale i obučavale kijevski režim. Ove nedelje britanski ministar odbrane Majl Felon je najavio dodatnu obuku kijevskih snaga od strane britanske armije, tvrdeći da je to odgovor na rusku agresiju. Imao je obraza da ovakvu glupost izvali iste nedelje kad su pojačani napadi na istoku Ukrajine. Ranije ove nedelje na samitu NATO u Briselu vojna alijansa je imala obraza da pozove Moskvu da utiče na „ruske separatiste“ u Donbasu „da poštuju Minski prekid vatre“. Ruski izaslanik u NATO Aleksandar Gruško uneo je dozu realnosti ukazujući na stotine prekršaja primirja koje je u prethodnim danima počinio kijevski režim. Takvi prekršaji u skladu su ranije zauzetim kursom, budući da je hunta koju podržava NATO 2014. pokrenula prvu ofanzivu na region koja je dovela do smrti oko 10.000 ljudi. Što se tiče sirijskog rata, Vašington i njegovi NATO saveznici, uz pomoć i podršku zapadnih medija (sic), igraju se sa semantikom i iluzijama i vređaju zdrav razum. U Ukrajini NATO vodi tajni rat ništa manje nego u Siriji, gde je čak 400.000 ljudi ubijeno i zbog koga se Evropa suočava sa najvećom izbegličkom krizom od Drugog svetskog rata i pretnjom od terorističkih napada poput onih u Francuskoj i u Nemačkoj ove nedelje. Izvor: Novi Standard