„Грађани Србије данас постављају једноставно питање како је могуће да човек практично испари, а да јавност не зна ни где се налази, ни да ли је жив, ни да ли је мртав, док се паралелно у истрази појављују полицијски службеници, власници локала и високи функционери МУП-а? Такве ствари озбиљно подривају поверење народа у институције државе и зато је политичка одговорност неопходна“, истакао је Ђурђев.
Он је подсетио да је, према до сада јавно доступним и чињенично потврђеним информацијама, лице са иницијалима А. Н. нестало након доласка на састанак у ресторан на Дедињу, да је последњи контакт са њим остварен у вечерњим часовима, након чега му се губи сваки траг, док су на месту догађаја пронађене чауре, трагови крви и други материјални докази који указују да се догодио тежак инцидент. Додатну узнемиреност јавности изазвала је чињеница да је мобилни телефон несталог лица пронађен бачен у контејнеру, као и да је у међувремену ухапшено више лица, укључујући припаднике полиције и високе функционере безбедносног система.
„Једино што је у овом тренутку институционално потврђено јесте да је једно лице нестало, да постоје трагови насиља, да је више лица ухапшено и да је читава Србија остала без одговора шта се заиста догодило. Управо зато захтевамо хитну реконструкцију Владе Србије и смену директора полиције како би се повратило поверење грађана у државу, институције и безбедносни систем“, нагласио је Ђурђев.
Позивамо директора полиције Србије, господина Драгана Васиљевића, да због озбиљног узнемирења јавности, урушавања поверења грађана у институције и бројних безбедносних, криминалистичких и контраобавештајних недоумица у вези са случајем нестанка лица на Дедињу, јавно и недвосмислено одговори на следећа питања од изузетног значаја за безбедност државе и поверење народа у рад МУП-а Србије. Да ли је од самог почетка постојала оперативна процена да овај случај превазилази оквир класичног нестанка лица и улази у домен тешког кривичног дела са елементима организованог криминала, институционалне компромитације, могућег иностраног утицаја или деловања страних безбедносно-обавештајних структура, и ако јесте ко је руководио том проценом, да ли су укључене контраобавештајне анализе и које су мере одмах предузете? Ко је унутар система МУП-а први добио информацију о нестанку лица које је последњи пут виђено у објекту на Дедињу, у ком временском интервалу је активиран оперативни ланац реаговања и да ли је било кашњења, одлагања или селективног поступања у првим сатима истраге? Да ли је комплетно лице места одмах стављено под пуну криминалистичко-техничку и оперативну контролу, укључујући видео-надзор, дигиталну форензику, анализу комуникација, базних станица и кретања свих присутних лица, или постоје индиције да је део доказа накнадно уклањан, компромитован или временски изгубљен? Како објашњавате чињеницу да су у истрази обухваћени припадници полиције, власник објекта и високи функционери МУП-а и да ли је реч о изолованим индивидуалним поступцима или постоји основана сумња да је постојала координација, институционална заштита или покушај контроле информација и тока истраге? Да ли је у овом предмету спроведена унутрашња безбедносна и контраобавештајна анализа са циљем утврђивања евентуалне компромитације појединих структура унутар МУП-а, укључујући неформалне центре утицаја, паралелне канале командовања или злоупотребу службених капацитета? Ко је имао приступ видео-материјалу, оперативним белешкама и доказима у најосетљивијој фази истраге, да ли постоји прецизан ланац одговорности и можете ли гарантовати јавности да ниједан доказ није уклоњен, модификован или селективно сакривен? Да ли је врх МУП-а у првим часовима након догађаја обавестио све надлежне институције и друге безбедносне структуре и да ли је постојала пуна институционална координација или су постојале блокаде, кашњења и покушаји контроле оперативних информација? Да ли је тачно да је у појединим фазама поступка постојала несразмера између озбиљности оперативних сазнања и јавних саопштења МУП-а, односно да је јавности представљан знатно блажи наратив од онога што су указивали материјални докази и оперативни подаци? Ко ће сносити командну, професионалну и институционалну одговорност уколико се утврди да су постојали пропусти у обезбеђивању лица места, кашњења у реаговању, прикривање трагова, опструкција истраге или злоупотреба службеног положаја од стране припадника безбедносног система? Можете ли данас, као директор полиције Србије, недвосмислено гарантовати грађанима да унутар безбедносног система не постоје структуре које делују мимо закона, штите појединачне интересе, утичу на ток истрага и тиме директно угрожавају безбедност државе и поверење народа у институције? Ђурђев је напоменуо да је реконструкција Владе Ђуре Мацута већ најављивана и да је сада неопходно да се она одмах спроведе са циљем стабилизације безбедносног сектора, јачања институционалног ауторитета и враћања поверења народа у државу. Он је додао да нова реконструисана влада мора истовремено да покрене и озбиљне мере за обуздавање дивљања цена основних животних намирница, заштиту животног стандарда грађана и снажнију економску сигурност народа Србије.
„Србија мора много одлучније да приступи и спасавању утамничених Срба са Косова и Метохије који се налазе у терористичким казаматима и који су изложени политички мотивисаним пресудама и драконским казнама. Српске специјалне антитерористичке јединице треба да оду на Косово и ослободе заточене Србе. Држава има обавезу да заштити свој народ и да покаже снагу у тренуцима када су Срби изложени институционалном и политичком прогону“, истакао је Ђурђев.
Он је нагласио да је Србији потребан и озбиљан тим за заштиту државе и институција који ће се супротставити свим структурама које раде против државних и националних интереса Србије, без обзира да ли се налазе у делу опозиције, у такозваним студентским покретима или чак унутар самог државног апарата. „Држава се не брани PR спиновањем, јаловим саопштењима и комичним медијским маневрима, већ конкретним, озбиљним и одлучним политичким потезима. Србији су потребни нови, свежи и храбри патриотски кадрови који ће заменити либералне и глобалистичке структуре које се годинама налазе на најважнијим државним функцијама од безбедности и финансија до породичне и социјалне политике, пољопривреде и трговине“, напоменуо је Ђурђев.
На крају, Ђурђев је закључио да Србија у времену великих унутрашњих и спољних притисака мора показати снагу институција, политичку одлучност и државотворну одговорност, јер је то једини начин да се заштите држава, народ и национални интереси Србије.
Извор: Правда
