Посланик Српске напредне странке Мирослав Петрашиновић предложио је да се промене Закон о избору народних посланика, Закон о избору председника Републике, Закон о локалним изборима и Закон о Уставном суду.
Како се наводи у образложењу, предложени закон је део шире активности на унапређењу изборних поступака у Србији, кроз примену препорука из Коначног извештаја Посматрачке мисије ОДИХР о изборима за народне посланике одржаним 17. децембра 2023. године које се односе на материју уређену Законом о избору народних посланика и Законом о локалним изборима.
Једна од кључних измема је да се у Закону о избору народних посланика предвиди да се бирач може потписом подржати више изборних листа, док је до сада изричито било да се свако са правом гласа може да својим потписом да подржи саму једну листу.
Такође, изменом истог закона предвиђа се да су обавезне обуке за рад у локалној изборној комисији и бирачком одбору, а потврду о завршеној обуци издаје Републичка изборна комисија и тај документ ће важити три године.
Предложеним променама закона сада се предвиђа да осим регистрованих политичких странака националних мањина и коалиција тих странака, мањинске листе ће моћи да подносе и групе грађана.
Предлаже се и брисање члана садашњег Закона о избору народних посланика који прописује да ће РИК решењем одбити да прогласи изборну листу „ако је за народног посланика предложено лице које нема изборно право, које је кандидат за народног посланика на раније проглашеној изборној листи или које је носилац раније проглашене изборне листе, ако нису поштована законска правила о заступљености полова на изборној листи и ако назив подносиоца изборне листе и назив изборне листе нису одређени у складу са законом“.
У питању је такозвано аутоматско одбијање изборне листе, док би након усвајање ових измена било могуће у више случајева него раније да подносиоци изборне листе отклоне недостатке и поново поднесу изборну листу, без потребе да поново сакупљају потписе.
Један од предлога посланика Петрашиновића је да се Уставном суду одреди рок до када мора да одлучи о изборном спору, а то је 20 дана.
Орган за спровођење избора ће пре тога имати рок од три дана да одговори на захтев Уставног суда да се достави потребна документација. До сада, ови рокови нису били прецизирани.
Извор: Нова