Поменути документ је заправо стратегија Европске комисије названа „Веродостојна перспектива проширења за Западни Балкан“, у којој се наводи да ЕУ не жели да увезе граничне спорове између држава региона. Овај нацрт у који је „Јутарњи лист“ имао увид, још увек је заштићени документ, а коначна верзија требало би да се усвоји и објави у фебруару следеће године, како је најавио у свом годишњем говору о стању Уније председник Европске комисије Жан Клод Јункер. „Постоје и даље важни билатерални спорови између држава региона који су преостали за решавање. ЕУ неће увозити те спорове. Трајно решење треба пронаћи пре него што држава уђе у ЕУ“, пише, између осталог у том документу. Такође се наводи и да се све „државе морају недвосмислено обавезати, и речима и делима, превазићи наслеђе из прошлости, постићи помирење и решити отворена питања пуно пре њиховог приступа у ЕУ“, наводи „Јутарњи“. Конкретно, када је реч о Србији и Црној Гори у делу који предвиђа њихово чланство у ЕУ до 2025. године каже да се пре закључења приступних преговора морају решити сви гранични спорови јер ЕУ „не може нити ће увозити такве проблеме“. „У случајевима гдје гранични спорови не буду решени, стране их морају предати безусловно на обавезујући начин коначној арбитражи или Међународном суду правде пре закључења приступних преговора и у потпуности поштовати пресуде.“

Порука Србији за Косово и Русију

Хрватски лист да у тексту пише и да се лидери Западног Балкана подсећају да је чланство у ЕУ ствар избора за који је потребан политички консензус и сагласност грађана и да не би требало да постоји сумња лидера о томе где припада Западни Балкан и у ком смеру се креће. „То је очигледно порука Србији, где се често поставља питање избора између ЕУ и Русије“, истиче „Јутарњи“. За Србију се помиње и да ће морати да реши односе с Косовом путем правно обавезујућег документа, за који се у овом документу каже да је кључан за стабилност целог региона и европску перспективу. У документу су наведени и индикативни кораци за завршетак чланства Црне Горе и Србије у ЕУ до 2025. године. Према њима, до краја 2019. године Србија и Црна Гора би требало да буду фокусиране на испуњавање прелазних мерила из подручја владавине права. Србија их има чак 50, а након што се потврди њихово испуњавање, ЕУ ће одредити мерила за затварање тог поглавља. Осим тога, до краја те године Србија мора да испуни и прелазно мерило из поглавља 35 које, иако се зове формално „остала питања“, садржи услов – свеобухватна нормализација односа с Косовом. Година 2023. спомиње се као година у којој би Црна Гора и Србија требало да закључе преговоре о чланству, а БиХ да их отвори. Године 2024. потписао би се Уговор о приступању између ЕУ и Црне Горе као и ЕУ и Србије, на предлог Европске комисије и уз давање пристанка Европског парламента. Тај би уговор требало да ратификују све државе чланице на време како би Србија и Црна Гора ушле у ЕУ до краја 2025. године. Из стратегије је видљиво да постоје индикативни јасни рокови само за Црну Гору и Србију, за које се каже да ће моћи у ЕУ до краја 2025. године, а за остале државе само се наводи да би до тада требало да „напредују у приступним преговорима“. Да видите да ли ће НАТО напустити Космет, погледајте ОВДЕ. Извор: ИН4С