Правда

Распон процењених ризика је од ДБ1 до ДБ7, а Србија је задржала оцену ДБ5 из априлског извештаја. Исту оцену добила је Грчка, а нижи рејтинг од њих у региону има Босна и Херцеговина, која је окарактерисана као земља веома високог ризика, са рејтингом ДБ6. Највећи рејтинг у региону и даље имају Словенија и Хрватска (ДБ3), за њима следе Бугарска, Македонија, Румунија, Албанија и Мађарска. Од земаља у свету, рејтинг је овог месеца смањен Кини, а повећан Ирану и Обали Слоноваче. Рејтинг додељен некој држави показује ризик пословног окружења у тој земљи и даје информацију о ефикасности плаћања ка иностранству, као и о исплативости потенцијалних инвестиција. Рејтинг је допуњен трендом који указује на изгледе стабилности, побољшања или погоршања ризика. Стабилност тренда рејтинга у Србији означава да се ризик земље неће мењати у скорије време иако су присутни неки мањи ризици. Оцењујући да су изгледи Србије за краткорочни економски раст слаби, ДиБ подсећа да је предвиђени пад бруто домаћег производа за ову годину 0,2 одсто. Влада је под великим притиском смањења потрошње како би ограничила раст јавног дуга и испунила услове за кредитну линију ММФ-а, потребну због отплате обавеза према иностранству. Могуће отпуштање радника и смањење плата у јавном сектору, повећање пореза и административних цена имало би негативан утицај на личну потрошњу. Укидање субвенција како за јавне тако и за (одабране) приватне компаније смањило би инвестиције којима дуго већ недостају кредитне линије, навео је ДиБ у мајском издању своје публикације. Гледајући комерцијално окружење у Србији, оцењено је да су препреке у трговини умерене, уз подсећање да Споразум о стабилизацији и придруживању ЕУ укида царине на робу која се увози са територија чланица. Осим тога, Србија је потписала и споразуме о слободној трговини са већином својих суседа, Русијом и чланицама ЕФТА.

Прочитајте још:Делегација ЕУ и Медиум Галуп: Чланство Србије у ЕУ подржава 59% грађанаШИПТАРИ ПРЕТЕ СМРЋУ БОЈАНИ СТАМЕНОВ: Окренуће вам се црева у стомаку кад прочитате шта су јој поручили

Међутим, извозници из остатка света суочавају се са пондерисаном просечном царинском стопом од 5,4 одсто, која ће вероватно бити мања када Србија уђе у Светску трговинску организацију. Нецаринске баријере и даље остају универзални проблем, било у виду компликованих увозних процедура, локалних стандарда и техничких захтева или као корупција на граници, пренела је бонитетна кућа 'Рејтинг д.о.о.', која заступа интересе компаније Д&Б у Србији и у Црној Гори. Извор: Танјуг