Правда

Иако је узгој оваца веома смањен у односу на стање од пре педесетак година, тиме се још бави око 5.000 пољопривредника и у неким деловима земље честе су штете које стадима наносе вукови. "Чујем да би ограде под струјним напоном морале бити високе 160 центиметара, а у свету постоји само један произвођач таквих ограда", навео је за љубљански "Дневник" Борис Грабријан из удружења узгајивача оваца и коза. Грабирјан сматра да се такво решење не би исплатило уз предвиђену надокнаду од 120 евра по хектару, колико је предвиђено мерама из седмогодишњег програма руралног развоја, у склопу којег ће Словенија из фондова ЕУ добити 1,1 милијарду евра. Предвиђена је и могућност заштите стоке кориштењем класичне ниске електричне ограде, уз надокнаду од 112 евра по хектару, али уз услов да овце додатно стално чувају људи и овчарски пси.

Прочитајте још:Туђман Хрватима неприкосновени „Отац нације“Трезор Централне банке БиХ ‘олакшан’ за 300.000€

Та комбинација је финансијски повољнија, али постоји низ недоумица око ње - од тога да ли то значи да би пастир који би чувао овце морао бити стално запослен (што би довело у питање исплативост таквог приступа), до тога где уопште наћи пастире, с обзиром да је тај позив у Словенији готово изумро. О словеначком програму руралног развоја, који је недавно потврдила и Европска комисија, управо је у току јавна расправа али њиме нису најзадовољнији мали пољопривредници и сточари који су најбројнији, будући да највише средстава усмерава у велика пољопривредна газдинства. Извор: Танјуг