Правда

Фантомов терет била је застава “Велике Албаније” после чијег скидања је дошло до туче а утакмица је убрзо и прекинута. Фантом Како се јасно види на снимку летећи објекат у питању је ДЈИ-ов РЦ квадкоптер типа Фантом и то старија верзија 1.1. Компанија ДЈИ важи за једног од најпопуларнијих произвођача РЦ мултикоптера на свету чији се “летећи објекти” већином користе за снимање – носе ГоПро Херо камере са или без стабилизације, уз мноштво опција додатне опреме. Старије верзије Фантома (попут ове која је синоћ коришћена) могу се купити већ од 400 евра док новије верзије серије 2 коштају преко 700 евра. Фантом тежи 1 килограм и према спецификацијама произвођача може понети максимално 1350 грама корисног терета. Максимална брзина летелице је 15 метара у секунди. Контролер ради на фреквенцији од 2.4ГХз. Опасности и оперативне могућности летелице По првим, још непровереним извештајима, албански Фантом је синоћ полетео са цркве близу стадиона Партизана што указује на унапред осмишљену операцију. Уколико су наводи медија тачни да се контролер налазио унутар стадиона (летелица није имала камеру па је то и логична претпоставка) и да је он чак био у поседу особе која се налазила у ВИП ложи у којој је такође био и председник републике Србије, импликације потпуног пропуста непосредног обезбеђења првог човека државе су далекосежне. Иако је, ипак, мало вероватно да би оваква летелица могла да угрози безбедност ложе и особа у њој (детонирање експлозива и сл.) негативни публицитет и перцепција небезбедности председника републике и потенцијалне опасности представљају јавну срамоту надлежних служби безбедности. Уколико се занемари најосновнија КД заштита (претресање) остаје неприпремљеност за суочавање са “претњом” чије су оперативне могућности добро познате. Познате су све опције контролера које су доступне на тржишту и њихови фреквентни опсези. Иако не можемо поуздано знати да ли је обезбеђење председника имало овакве ометаче и да ли би се они укључили да је летелица пришла ближе (она није била ни близу ложе) остаје проблем јавне перцепције и утиска да је то могло да се догоди.

Прочитајте још: НОВА ПРОВОКАЦИЈА АЛБАНАЦА: Заставу Велике Албаније над Београдом видео Николић и 7 милиона Срба!

Управо због скорашњих инцидената где су безбедносне службе представљене у веома лошем светлу није требало дозволити да било шта може летети изнад стадиона. Техничке могућности за то постоје и чак сам произвођач, ДЈИ, у своје ''Фантоме'' са новим фирмwареом уграђује такозвани гео-фенцинг. У питању је уграђено онемогућавање летелица да лете на одређеним дефинисаним географским координатама. Прва, и логична, употреба гео-фенцинга је немогућност рада Фантома близу и изнад великих међународних аеродрома. ДЈИ ''Фантоми'' верзије 2 тако на пример не могу летети изнад београдског аеродрома Никола Тесла и аеродрома Константин Велики у Нишу. Кинеске службе безбедности захтевале су од ДЈИ-ја да у гео-фенцинг укључи трг Тјенанмен и друге “осетљиве” локације. За очекивати је да ће но-флy листа убрзо укључивати и друге објекте широм планете осим аеродрома. Популарност ДЈИ производа лежи пре свега у разумном односу квалитет-цена али се они ипак не користе од стране квалитетнијих опција за снимање из ваздуха. За озбиљније ДСЛР камере користе се мултикоптери који се израђују од модула (као РЦ авиони) и они не могу лако бити контролисани, тј. против њих не постоји опција гео-фенцинга. Беспилотна летелица, дрон или РЦ модел? У домаћим али и страним медијима термин ''дрон'' се у последње две године одомаћио иако се летелице ове категорије стручно терминолошки тако не означавају. Домаћи термин је “беспилотна летелица” (БПЛ) али ''Фантом'' у нашој категоризацији не спада у летелице већ у “летеће објекте” – ради се о радио-контролисаном мултикоптеру. Термин ''дрон'' резервисан је за веће беспилотне (често и наоружане) системе у које никако не спадају овакве и сличне хобистичке летелице. Извор: Вечерње Новости