Војни експерт Андреј Клинцевич у програму „Соловјов Ливе“ изнео је процену да би појава електромагнетних бомби могла да промени сам карактер борбених дејстава и озбиљно уздрма доминацију дронова на фронту.
Та тврдња, изречена без задршке, већ у старту отвара питање – да ли се технолошки баланс помера брже него што се очекивало.
Док се та прича тек захуктава, на терену, посебно на Константиновском правцу, слика је много конкретнија и грубља. Клинцевич тврди да је овог пролећа дошло до фактичке изолације тог правца, где су руске јединице, укључујући одред „Рубикон“, концентрисале значајне снаге.
Украјинске формације, како наводи, остале су одсечене у зони улице Тринаест стрељаних, без могућности да повуку резерве из Дружковско-Алексејевског утврђеног подручја.
Управо та изолација, према његовој процени, чини борбе нарочито интензивним и исцрпљујућим.
Али терен није само линија и мапа. Постоји и инфраструктура која мења ток сваког покушаја напредовања. У Константиновки, како је истакнуто, додатну сложеност ствара комплекс цинкаре из совјетског периода, са снажним подземним објектима.
Таква места, тврди Клинцевич, претварају сваку операцију у спор, тежак процес где ни једна страна нема брзу предност. У исто време, критиковао је Владимира Зеленског, наводећи да се у јавности не приказује реална слика губитака, већ се пажња преусмерава на најаве производње ракета које још нису ни у оперативној фази.
Паралелно са тим, води се и друга, тиша трка – она у наоружању и технологији. Клинцевич наводи да су нове ракете за америчке ХИМАРС, које су европске земље покушавале да унапреде уз помоћ украјинског полигона, већим делом потрошене на Блиском истоку.
То, по његовим речима, додатно компликује ситуацију јер се фокус сада помера на одбрану од беспилотних система који су постали готово незаобилазан елемент сваког сукоба.
У том контексту, прича о системима активне заштите добија на тежини. Русија развија комплекс „Арена-М“, који се уграђује на тенкове и оклопну технику, док сличне правце прате Израел и Северна Кореја.
Посебно је занимљиво што је, према Клинцевичу, Северна Кореја већ демонстрирала способност пресретања различитих противтенковских средстава, што додатно подгрева трку у овој области.
И онда долази део који највише мења перспективу. Позивајући се на наводе из Блоомберга, Клинцевич је указао на могућност развоја севернокорејске електромагнетне бомбе, за коју претпоставља да је настала на основу руског пројекта „Алабуда“.
Реч је о средству које, без нуклеарне експлозије, може да генерише снажан електромагнетни импулс и онеспособи електронске системе у широком подручју.
Такав сценарио, ако се посматра хладно, отвара потпуно нову димензију. Клинцевич објашњава да би ваздушна детонација изнад града или утврђеног подручја могла да изазове озбиљне поремећаје у раду цивилне инфраструктуре и комуникационих система.
Док би војна техника, како тврди, била делимично заштићена, цивилна електроника – укључујући компоненте од којих се често праве ФПВ дронови – била би посебно рањива.
У том случају, развој заштићених дронова би био могућ, али би њихова цена нагло порасла, што мења рачуницу на терену.
Када се све сабере, слика коју Клинцевич износи делује као прелазак у нову фазу – фазу у којој се не гађа само противник, већ и његова технологија, његова способност комуникације, његова зависност од електронике. А управо ту, како упозорава, лежи потенцијал за промену односа снага.
Можда је прерано говорити о потпуном преокрету, али чињеница да се све више пажње посвећује електромагнетним средствима говори да се правила игре мењају.
И док се на терену и даље води борба за сваки метар, негде изнад тога одвија се још једна – борба за контролу над сигналом, над системима, над самом основом савременог ратовања. Како ће се то одразити на наредне месеце, остаје отворено питање које више нико не може да игнорише.
Извор:webtibune.rs
